Intervju sa ambasadorkom Srbije u Međunarodnoj organizaciji mladih Katarinom Beković

Pomen mladih u javnosti najčešće se povezuje sa nizom problema sa kojima se oni suočavaju, od odlaska iz zemlje i potrage za dostojanstvenim životom do potrebe za sticanjem dodatnog obrazovanja. Međutim, ukoliko pitanju mladih pristupimo iz drugog ugla, videćemo mlade koji se bore da se njihov glas čuje u međunarodnim krugovima, mlade koji doprinose napretku svoje zemlje i prosperitetu svojih vršnjaka. Jedna od njih je Katarina Beković, dvadesettrogodišnjakinja iz Beograda koja je početkom jula izabrana za ambasadorku Srbije u Medjunarodnoj organizaciji mladih (International Organization of Youth). Tim povodom, na Svetski dan mladih, razgovarali smo sa Katarinom u želji da podelimo njenu ličnu priču i da pokažemo da za mlade iz Srbije i regiona ima mesta i na međunarodnoj sceni.

Studiraš na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, koji na prvi pogled nema direktne veze sa međunarodnim odnosima. Kako si se pripremila za ulazak u svet diplomatije i šta te je podstaklo da se baviš ovim poslom?

Odabir fakulteta nije uticao na moj izbor, s obzirom, da sam mnogo pre njega ušla u vode globalne diplomatije. Već sa šesnaest godina imala sam želju – da nađem neki posao ili hobi koji me ispunjava i da putujem svetom. Na letenjem raspustu sam našla svoj prvi posao i počela da radim kako bih skupljala novac za uštedjevinu. Onda sam iz čiste radoznalosti provodila sate tražeći po internetu neke prilike za usavršavanje i lični razvoj pošto sam shvatila i osećala da ih nema dovoljno u mojoj okolini. Tako sam naišla na konferenciju Model Ujedinjenih Nacija u Lionu. Tada nisam imala predstavu kakva je to konferencija niti čemu služe Ujedinjene Nacije. Tada smo ih u gimnaziji pominjali veoma kratko u lekcijama iz istorije i nismo se osvrtali na slične institucije. Kako sam počela da putujem i učestvujem u takvim konferencijama i simulacijama sam shvatila da moje mesto i budućnost zaista jesu na medjunarodnoj sceni.

Koji je bio tvoj najveći izazov ili nesigurnost kada si ulazila u taj svet?

Kao što sam već navela, imala sam samo šesnaest godina – tek završila prvu godinu Pete beogradske gimnazije. Tada je retko ko sa Balkana znao i mogao da učestvuje u međunarodnim prilikama. Međunarodni prostor je bio vezan za diplomate i političare i delovalo je kao nešto nedostižno za nekoga poput mene. Sa tom predrasudom u glavi sam živela pune tri godine, misleći u nekim trenutcima da ja ne mogu sve te procese i terminologiju razumeti i implementirati. Sa devetnaest godina sam završila srednju školu i uzela gap year, ne znajući šta želim studirati, što je već samo po sebi bio ogroman šok za vukovca i uspešnog djaka na školskim takmičenjima i drugim vannastavnim aktivnostima. Te godine sam celo proleće, leto i početak jeseni provela u svojoj prvoj praksi u Evropskom parlamentu hibridnog formata – od marta su krenule pripreme i online predavanja a u septembru i zvanične posete institucijama Evropske unije u Briselu. To putovanje mi je promenilo razmišljanje za ceo život, jer kada dodješ u takvo orkuženje, niko te ne pita u koju školu ideš ili šta si završio – već šta znaš da radiš. Toliko su me mnogo starije kolege tada prihvatile i pomagale mi da se snađem, što me je zaista izguralo izvan granica zone komfora i pokazalo mi da limiti postoje i da ih je moguće uvek prevazići.

Šta zapravo radi omladinski ambasador u praksi? Kako izgleda tvoj radni dan ili nedelja van konferencija?

Kada nekome kažem da sam ambasadorka Srbije u nekoj organizaciji, ljudi me uglavnom pitaju koliko me plaćaju za to ili kad mi je prvo poslovno putovanje. To
jeste lep deo posla – mogućnost da te organizacija pošalje na neku misiju u novi grad ili zemlju u kojoj nikad nisi bio i da ti ceo put isfinansira. Prava čar ovog posla jeste upravo naš uticaj na sopstveno okruženje. Možemo pomoći našim najbližima i sugrađanima, ne samo saslušati već i dati sve od sebe da rešimo njihove probleme. Ambasadori nisu samo naše oči i uši na mestima gde se donose odluke, već i naš glas. Jedna prosečna radna nedelja prođe u sastancima, planiranjima kampanji, ali i događajima i konstantnom upoznavanju sa ostalim ambasadorima. Kako je globalna geopolitička scena u najvećem jeku, svaki dan se dešava nešto novo što svi zajedno prokomentarišemo i analiziramo, otkrivajući kako svi ti dogadjaji utiču na naše zajednice. Na kraju dana, smo svi mladi ljudi sa svojim hobijima i životima koje živimo van ovog posla.

Koliko vi kao ambasadori zaista ostvarite sve ciljeve i planove na sastancima?

Moram ovde biti surovo iskrena. Mi smo ogromna zajednica mladih ljudi predvođena organizacijom u kojoj vršimo svoj mandat. Iako su 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija, ja sam lično u kontinuiranom kontaktu sa ambasadorima iz nekih pedesetak zemalja. Svaki ambasador na svakom sastanku zastupa probleme sa kojima se suočavaju mladi u njihovoj zemlji i mi tu već dođemo sa preko bar 100 problema koje treba rešiti. To nikako nije moguće i uvek biramo probleme koje deli većina ambasadora, odnosno mladih koje zastupamo. Ostalo sve ostaje na nama da na lokalnom nivou rešavamo i istražujemo kako možemo doprineti u našim sredinama, naravno uz pomoć od strane organizacije.

Započela si mandat koji traje do septembra 2027. godine. Na koji način planiraš da prikupljaš autentične stavove mladih iz Srbije kako bi ih zastupala u Ujedinjenim nacijama i drugim forumima?

Upravo danas, na poziv Kancelarije za mlade opštine Čukarica sa njima obeležavam Svetski dan mladih na hipodromu na jednom prelepom i nesvakidašnjem događaju. Polako popunjavam svoj kalendar, spremajući razne radionice, ankete, seminare i slične dogadjaje za mlade u saradnji sa različitim organizacijama i institucijama u Beogradu. Želim da uključim i druge gradove u ovu priču, jer zaista koliko god da je Beograd veliki ipak ne može predstavljati sliku mladih cele naše zemlje.

Mladi u Srbiji i regionu često imaju osećaj da se odluke o njihovoj budućnosti donose negde daleko i da oni na njih nemaju uticaja. Koji je prvi korak koji neka mlada osoba iz Niša, Novog Sada, Čačka ili nekog manjeg mesta treba da preduzme ako želi da se njen glas čuje na međunarodnoj sceni?

Danas se mladi širom sveta združuju i stvaraju organizacije, konferencije, seminare i edukacije raznog tipa. Za skoro svaku oblast interesovanja postoji na internetu bar jedna grupa mladih ljudi u okolini koja se time ili već bavi ili se zalaže za to. Erasmus+ volonterske kratkoročne razmene (do 2 nedelje trajanja) su idealno mesto za početak za one koji nisu sigurni koliko bi želeli da udju u vode međunarodnih odnosa i diplomatije ili za one koji ne mogu odvojiti puno vremena za organizacije i slična udruženja.

Koje konkretne platforme, programe ili stipendije bi preporučila mladima koji žele da se bave međunarodnim odnosima i javnim politikama?

Iz mog iskustva, smatram da je za mnoge najbolje da počnu kada već poznaju
nekog ko bi mogao da im pomogne u snalaženju kroz ceo proces ulaska u ove vode. Naša organizacija u septembru organizuje konferenciju International Youth Conference 14 sa temom Youth and the Future of Governance. Konferencija će se strimovati online besplatno iz sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku od 22. do 25. septembra. Konferencija će biti podeljena na razne zanimljive radionice, predavanja, dijaloge i umrežavanje sa zvanicama i drugim mladima koji će biti deo konferencije.

Zašto smatraš da je važno da mlada osoba iz Srbije bude deo konferencije i isprati je u potpunosti?

Znam koliko je teško imati novac i za osnovne stvari, a ne za odlazak u Njujork kako bi otišli na konferenciju uživo. Tu nikad nije samo jedan trošak u pitanju. Zato smo se mi kao ambasadori izborili da se konferencija snima i prati uživo preko online platformi, jer se zalažemo za inkluziju i participaciju mladih u procese donošenja odluka bez finansijskih ili drugih ograničenja.
Konferencija je u terminu 81. godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. To je nedelja kada se okupljaju lideri, diplomate i predstavnici različitih globalnih institucija da razgovaraju o gorućim svetskim pitanjima. Naša organizacija je 2024. godine stekla zvaničan status posmatrača (Observer Status) u Generalnoj skupštini što daje mogućnost nama ambasadorima i učesnicima konferencije da budu deo Ujedinjenih Nacija i da imaju pristup ljudima koji odlučuju o životima svih nas na globalnom nivou.

Za kraj bi smo te zamolili da kažeš kako mladi mogu da se prijave na konferenciju i gde te mogu pratiti kako bi bili u toku sa informacijama?

Naravno, vrlo rado! Prijave za konferenciju su otvorene do 30. avgusta. Ja imam svoj referentni link koji ću ostaviti ovde. Organizacija je popunila poneko pitanje i to ne menjate, a za sve ostalo budite iskreni, jer je to ono što fali u ovom svetu i ono što želim kao vaša ambasadorka da čujem.
https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeNS7dGjAnmCsuwGScmIe3GYdaaLg7Pped3FVrkC2lwank_AA/viewform
A što se tiče mog kontakta, zapratite moj instagram profil @ferrarrina na kojem ću objavljivati sve informacije i dodatni sadržaj koji se nadam da će biti koristan
mladima.