„Ovaj narod je previše patio od nereda, nasilja i nepravde, i suviše navikao da ih podnosi sa podmuklim gunđanjem ili da se buni protiv njih, već prema vremenu i okolnostima. Između zlokovarnih, osvetničkih misli i povremenih pobuna, prolazi im gorak i pust vek. Za sve drugo oni su neosetljivi i nepristupni. Ponekad se čovek pita da nije duh većine balkanskih naroda zauvek zatrovan i da, možda, nikad više neće ni moći ništa drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga čini“.
Ivo Andrić, Znakovi pored puta.
Natopljen tmurnim raspoloženjem i pesimističnim determinizom citat nobelovca Ive Andrića verno dočarava istorijski hod i mentalnu mapu balkanskog prostora, dok ujedno mračnim bojama senči njegova bespuća, a neki bi rekli i zlosrećni usud. Nema mnogo primera regiona poput Balkana koji se nalaze u takvom raskoraku između bogatih potencijala i skromne razvijenosti, brojnih mogućnosti i uskraćenosti, vrhunskog geografskog položaja i izvesne izolovanosti, nesumnjivog značaja i periferne pozicije u međunarodnim odnosima.
Smešten na vetrometini istorijskih tokova i ophrvan surovo pragmatičnim i protivurečnim interesima velikih sila, kao i teško razumljivom unutaršnjom logikom, Balkan se vremenom oblikovao u izuzetno nestabilan geoprostor. Paralelno sa tranzitnom i kontaktnom prirodom koja ga je učinila prostorom civilizacijske vitalnosti i religijske, etničke i jezičke šarolikosti, Balkan u sebi nosi dah neumitne tragičnosti. U vrtlogu svetske istorije balkanski narodi kretali su se neretko i mimo svoje volje bespućima ratova, nemaštine i beznađa, uskraćujući sebi, često i nesvesno, preko potreban mir i nedosanjan prosperitet. Imajući u vidu navedene potencijale i aktuelno turobno stanje, kao imperativ ne samo napretka, već i samog opstanka balkanskih naroda nameće se iznad svega — mir.
Upravo iz tog razloga jedan od najvećih regionalnih izazova leži u potrebi uspostavljanja plodotvornog dijaloga kao nužnog preduslova regionalnog povezivanja balkanskih naroda. Nasuprot ovome, člni se da akademski i društveni prostor Balkana odlikuje izostanak jasnije vizije njegove budućnosti, grubo prenebregavanje nasleđa iz prošlosti, kratkovido i ciklično nametanje krivice i viktimizacije, razvoj antagonističih stanovišta i recikliranjem dokazano neupešnih oblika identiteta. U ovom istorijskom trenutnu, umesto preko potrebnog dijaloga i saradnje, Balkanom su ovladali procesi polarizacije i fragmentacije.
U skladu sa osobenim razumevanjem balkanskih procesa i prilika na njemu, brojni autori prepoznavali su različite razloge njegovog političkog, ekonomskog i društvenog kretanja, napretka, ali i stagnacije i zaostajanja. Delikatana i sistematičana posvećenost balkanskim studijama predstavlja jedan od osnovnih pokretačkih motiva Regionalnog foruma za dijalog. U sklopu iniciranja šireg regionalnog dijaloga centralno mesto zauzima razmatranje niza političkih, pravnih, ekonomskih, društvenih i bezbednosnih pitanja i zajedničkih regionalnih problema. Poštujući princip regionalne međuzavisnosti osnovni zadatak balkanskih studija sadržan je u potrebi racionalizacije i što objektivnijeg sagledavanja relevantnih dimenzija šireg balkanskog problema, kako bi se kroz autentičan, uravnotežen i dijaloški pristup pokušao učini važan iskorak u mentalitetskom kodu balkanskih naroda koji bi omogućio projektovanje perspektivne budućnost.
