„(Za)ustavno vreme u tamnom vilajetu“
Ne tako davno, tokom svog izlaganja o temi „Nacionalni ustavni identitet ispred Evropske unije”, na međunarodnoj naučnoj konferenciji održanoj krajem maja 2022. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, profesor Ustavnog prava sa Sorbone Bertran Matje je pokrenuo debatu o ustavnom identitetu i njegovom shvatanju u Evropi. Nakon tvrdnje da je glavni sastojak ustavnog identiteta Grčke pravoslavna crkva, Matje je iz publike dobio pitanje: „Šta je glavni sastojak ustavnog identiteta Srbije?” On je na to odgovorio: „Verovatno Kosovo… a možda i Evropska unija… uostalom, procenite to vi sami, zato postoje referendumi.”
Šta je to, u najkraćem, ustavni identitet? Profesori Ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu pokušali su da definišu ovo teorijsko pitanje koje već decenijama muči najpoznatija svetska ustavnopravna i politikološka imena. Ratko Marković i Tanasije Marinković među prvima beleže da se ustavni identitet sastoji od osnovnih ustavnih vrednosti i da se može otkriti kroz analizu starih istorijskih ustava, jer su određene pravne norme ostale na snazi ako nisu bile vezane za pisani ustav. Vladan Petrov „pronalazi” ustavni identitet u ustavnom tekstu definišući ga kao skup „opštih i posebnih ustavnih načela, kao i ustavnih vrednosti”. On je, drugim rečima, „ustavno jezgro” jedne države – nešto na čemu počiva ustavni model jedne države.
Ako ustavni identitet posmatramo kao skup osnovnih ustavnih vrednosti koje su sadržane u ustavu jedne zemlje, postavlja se pitanje šta to čini ustavni identitet BiH (ukoliko ga ona uopšte i ima)? Krajnje uprošćeno, čini se da je to ono „vezivno tkivo” iz kog je satkana Bosna i Hercegovina – postojanje dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Dakle, ustavni identitet BiH čine Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine, koje su ujedno i (jedne od) potpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i Srbi, Hrvati i Bošnjaci, kao konstitutivni narodi u BiH.
Ako je to tako, zašto u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine ne „sede” osobe koje na najbolji način reprezentuju ustavni identitet BiH? Zašto se u njemu ne nalazi oličenje ustavnog identiteta te zemlje – predstavnici Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine iz redova sva tri konstitutivna naroda (Srba, Hrvata i Bošnjaka), pa i ostalih (kako to nalažu ranije presude Evropskog suda za ljudska prava), nego su tu i međunarodne sudije? Odgovor na ovo pitanje samo delimično „leži” u samom ustavnog tekstu. Ustav BiH u čl. 6/1 predviđa da se Ustavni sud BiH sastoji od devet članova – četiri koje bira FBiH i dva koja bira RS. Preostala tri člana bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava, nakon konsultacija sa Predsedništvom BiH. Međutim, ovaj način odlučivanja od početka izaziva krizu u BiH, neretko dovodi do preglasavanja Srba i Hrvata, kao i antiustavnog i antidejtonskog delovanja, što je u poslednje dve godine kulminiralo donošenjem Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Republici Srpskoj, kao i odlaskom srpskih sudija iz Ustavnog suda BiH. „Krnjem” Ustavnom sudu BiH trenutno nedostaje i jedan sudija iz reda hrvatskog naroda, a do 2026. godine bi sve „domaće” sudije trebalo da odu u starosnu penziju, čime bi u njegovom sastavu ostale samo strane sudije. Kakav je legitimitet organa u kojem se umesto „domaćih” nalaze samo sudije iz Nemačke, Švajcarske i Albanije? Ovaj apsurd bi trebalo da se reši promenom načina izbora i sastava sudija Ustavnog suda BiH. Zlonamerni političari u BiH ističu da bi takva aktivnost predstavljala neustavan potez čime pokazuju elementarno nepoznavanje ustava sopstvene države. Ustav BiH u čl. 6/4 dozvoljava Parlamentarnoj skupštini BiH da, pet godina od prvog imenovanja stranih sudija, zakonom predvidi drugačiji način izbora to troje sudija. Dakle, sâm Ustav BiH ostavlja mogućnost zaštite ustavnog identiteta BiH, stavljanjem pod zakonske okvire mogućnost izmene načina izbora i sastava Ustavnog suda BiH. Jer šta dalje? Ima li država ustavni identitet (pa i Ustav) ukoliko njen Ustavni sud čine (samo) predstavnici međunarodne zajednice? Imaju li takve odluke šansu da budu sprovedene? Čini se da je u Bosni i Hercegovini u toku zaustavno vreme jedne duge i iscrpljujuće utakmice – ono ne mora nužno da znači da će se ubrzo „svirati” kraj, premda je za nastavak takmičenja neophodno da se zaustavno vreme pretvori u za-ustavno vreme (vreme za Ustav), u kojem će se u potpunosti poštovati dejtonski Ustav BiH, a samim tim i ustavni identitet BiH, koga čine Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine sa svim svojim dejtonskim nadležnostima, uključujući i tri konstitutivna naroda i ostale u BiH.
