Geografska, istorijska, politička, etnička i civilizacijsko-kulturološka specifičnost Balkana kroz istoriju izaziva pažnju i regionalnih i svetskih sila. Balkan se u njihovoj geopolitičkoj vizuri vidi kao područje za ekspanziju, kao terra nullius ili terra incognita, iako je kruna radova Jovana Cvijića o Balkanu bila usmerena na otklanjanje takvog pogleda . Granice balkanskih država vekovima su određivane od strane vanbalkanskih činilaca – imperija i velikih sila koje su ih povlačile onako kako njima odgovara i rasparčavale balkanske teritorije onako kako bi ih lakše kontrolisale. Iscrtavanje i prekrajanje granica bez bilo kakvog etničkog, nacionalnog ili kulturološkog smisla uticalo je na to da Balkan bude izvor nestabilnosti. Jasno je da pored različitih kulturnih, verskih i tradicionalnih običaja širom Balkana, hronična nestabilnost je nametnuta spolja. Kada se težište svetske moći prebacilo sa istoka na zapad, Balkan je prestao da predstavlja catenu mundii pretvorio se u bure baruta. Balkan je kroz istoriju bio, prema Semjuelu Hantingtonu (Samuel Huntington) mesto „sukoba civilizacija“ ili prema Bžežinskom (Zbigniew Brzeziński) prostor „multietničkog koktela“. Pitanje koje vekovima lebdi iznad Balkana je kako doći do istinske, prirodne i dugoročno održive balkanske stabilnosti?
Pojam regionalizma u ovom radu će se posmatrati u svom makro nivou, a to je skup ideologija (političkih, ekonomskih, društvenih, kulturnih…) koje se sprovode između određenog broja država sa zajedničkim ciljem rešavanja zajedničkih problema i poboljšanja opšteg stanja društva u državama. Regionalizam kao ideologija se sprovodi procesom regionalizacije. Proces regionalizacije počinje potrebom, a realizuje se željom za zadovoljenjem te potrebe. Kompleksnost celog procesa iziskuje duboku i temeljnu analizu dok sam proces ne može početi ukoliko se ne ispune određeni uslovi (tj. reše određeni problemi).
1. Postavljanje demokratskog okvira unutar koga će se obavljati proces. Ovde se u startu javlja problem – manjak demokratije u državama Balkana. Međutim, prevazilaženje ovog problema u nadnacionalnim okvirima može biti podstrek i korak ka rešavanju tog problema na nacionalnom nivou. Kada se postave demokratski okviri saradnje i dijaloga dovode do lakše sinhronizacije, koordinacije i integracije celog procesa. Demokratski okvir za proces regionalizacije Balkana predstavlja konceptualni i institucionalni pristup teritorijalnoj organizaciji i saradnji na prostoru Balkana, koji se temelji na principima demokratije, vladavine prava, subsidijarnosti, transparentnosti i učešća građana u donošenju odluka. Za razliku od nametnute ili etnički motivisane fragmentacije, ovaj okvir ima za cilj da podstakne stabilnost, razvoj i saradnju unutar i između država regiona kroz legitimne, inkluzivne i institucionalno utemeljene procese.
2. Definisanje ključnih problema koje je potrebno rešiti da bi proces regionalizacije bio uspešan. Primarni problem koji se javlja je istorijsko nasleđe. Etnički mozaik Balkana i konstantna sukobljenost naroda iziskuju najviše rada da bi se ovaj problem prevazišao. Za Balkan je karakteristično da jedna zajednica (etnička grupa ili njen deo) otežava i narušava suživot sa drugom (po pravilu manjom) zajednicom i insistira na procesima kao što su asimilacija ili etničko čišćenje. Kroz istoriju svaki narod Balkana se suočio sa ratovima koji su ga dovodili do ruba egzistencije, sa etničkim čišćenjem, ,,etno-inženjeringom“ ili sa nasilnom asimilacijom u drugu nacionalnu ili versku zajednicu. Prevazilaženje ovog problema predstavlja najveći korak koji se ostvaruje u procesu regionalizacije. Za prevazilaženje ovog problema potrebna je etnička tolerancija – politika koja priznaje kulturne posebnosti etnosa. Države ne bi trebalo da rešavaju manjinska pitanja agresivnim putem i marginalizacijom, dok manjine ne bi trebalo da svoja manjinska prava pretvaraju u pravo dominantne etničke grupe. Prava manjina potrebno je rešiti pravnim regulativama kako se ne bi ugrozio njihov položaj u određenim tolerantnim granicama, bez favorizovanja jednih a diskriminacije drugih. Drugi problem, zemlje Balkana se suočavaju sa deficitom demokratije i sa političkom režimima koji sistematski zanemaruju osnovne potrebe jednog društva. Treći problem predstavlja ogroman demografski deficit sa kojim se suočavaju skoro sve države Balkana. Jako negativni demografski trendovi svrstavaju države Balkana na dno lestvice po stopi nataliteta. Četvrti problem je ekonomija. Većina država Balkana se suočila sa ne toliko efikasnim procesom tranzicije koji se odražava na trenutnu ekonomsku sliku poluostrva.
3. Definisanje ciljeva koje je potrebno postići regionalizmom. Ciljevi se prirodno nameću iz samog definisanja problema. Po ugledu na Višegradsku grupu koja je za cilj imala oporavak od komunističkog perioda, brz i efikasan proces tranzicije i evroatlantske integracije, tako i države Balkana mogu stremiti demokratskom, demografskom i ekonomskom oporavku regiona. Takođe, jedan od bitnijih ciljeva koji je potrebno definisati, a koji je često zanemaren je ravnoteža. Ravnoteža, međusobno razumevanje i tolerancija moraju biti integralni deo procesa regionalizacije kako bi se prevazišli problemi i ostvarili ciljevi. Ostvarivanje zajedničkih ciljeva nije lako, često može doći do neusklađenosti nacionalnih interesa za kolektivnim ciljem. Potrebno je proceniti da li krajnja dobit nadmašuje potencijalni nacionalni gubitak. Ekonomska stabilnost, demografski oporavak, demokratske institucije, zakopavanje ratnih sekira i socijalna politika su osnovni ciljevi kojima regionalizacija Balkana treba da stremi. U okvirima regionalnih integracija povremeno se napreduje i kroz reformu unutrašnjih ekonomsko-političkih prilika, jer integracija može biti i sredstvo koje će gurati napred u promene.
4. Stvaranje regionalnog identiteta. Finski geograf Ansi Pasi (Anssi Paasi) formulisao je dva stanovišta stvaranja regionalnog identiteta. Prvo stanovište odnosi se na regionalnu svest – identifikacija stanovništva sa određenim regionom. Drugo stanovište odnosi se na identitet regiona, njegove specifične karakteristike kao što su geografske odlike, istorijsko iskustvo, kultura, religija koje određeni region razlikuju od okruženja. Stvaranjem regionalnog identiteta (balkanskog identiteta u ovom slučaju) društvo stiče osećaj pripadnosti široj zajednici sa ljudima sličnih vrednosti. Na osnovu takvog osećaja se gradi samopouzdanje naroda i regiona. Ovakav osećaj se teže formira u širim nadnacionalnim zajednicama zbog njene velike ekonomske, socijalne, etničke i civilizacijske heterogenosti. Identitet regiona oblikuje ideologija, a ta ideologija mora biti zasnovana na zajedničkim ciljevima i zajedničkom rešavanju problema regiona. Osećanje regionalne pripadnosti ne ugrožava posebne identitete, već se od strane pripadnika različitih lokalnih zajednica doživljava kao opšti okvir očuvanja i ispoljavanja kulturnih posebnosti. Regionalni identitet, kao deo nove regionalne geografije, jeste dimenzija društvene analize regiona gde se osećaj pripadnosti pojedinca preslikava sa lokalnog na regionalni nivo.
5. Geopolitičko jedinstvo. Kako je već bilo reči, Balkan je mesto na kojem se ukrštaju interesi velikih sila i njihovi geopolitički vektori. Regionalizam može doneti državama Balkana određeni nivo geopolitičke suverenosti. Geopolitičko jedinstvo potrebno je da bi se osigurao proces regionalizacije i da bi se sprečio destruktivni upliv velikih sila kojima odgovara razjedinjeni Balkan. Ono obuhvata spoljnopolitička, bezbednosna, energetska i vojna pitanja. Sa ekspanzijom hibridnog ratovanja, širenja meke moći i ekonomskih ucena, geopolitičko jedinstvo je potrebno sagledati iz savremene perspektive koristeći načela klasične geopolitike. Savremena perspektiva nadograđuje klasičnu geopolitiku i pruža joj uvid i mogućnost prilagođavanja na nove izazove pred kojima se nalazi. Da bi se to ostvarilo, potrebno je sačekati povoljnu geopolitičku klimu, u suprotnom bi svaki pokušaj stvaranja jedinstva bio osujećen u samom startu. Kako navodi filozof Mišel Fuko (Michel Foucault), identiteti su uvek vezani za odnose snage i moći u društvu i u svetu. A oni koji poseduju snagu i moć definišu globalne trendove normalnosti i abnormalnosti na način koji im daje prednost. Iz tog razloga je potrebno sačekati pozitivnu geopolitičku klimu u kojoj će stvaranje regionalnog identiteta Balkana i njegovo geopolitičko jedinstvo biti prihvaćeno.
Zaključak – Kako doći do održive stabilnosti Balkana?
Postoji jedan fenomen koji se javlja kada se piše o budućnosti geopolitike i međunarodnih odnosa, a to je da sve što je napisano zvuči teško ostvarljivo. Gledajući trenutnu geopolitičku šahovsku tablu i političku kartu sveta stiče se utisak da su one fiksne, nepromenljive. Ovakva vizura svetskog poretka uzdrmana je sukobom u Ukrajini, ali što se Balkana tiče, on je ,,navikao“ da se menja svakih pola veka ili češće. Iako ponovna raspodela snaga i promena odnosa velikih sila na teritoriji Evrope deluje poprilično nerealno, istorija nas uči suprotno, veliki potresi se događaju, i često se događaju kada svet nije spreman za njih. Transformacija globalnog poretka je otpočela, od unipolarnog ka multipolarnom, što se primećuje u Ukrajini, na Bliskom istoku i Zakavkazju. Ova transformacija nije još uvek zahvatila Balkan u onom obliku u kojem su ga sve globalne transformacije zahvatile. Kako bi se uhvatili u koštac sa dinamičnim procesima koji uspostavljaju novu ravnotežu, državama Balkana su potrebni strateški planovi i jaka odlučnost za temeljite promene. Potrebno je uskladiti se sa impulsima globalnih promena kako bi se u skladu sa njima delovalo. Voditi složenu spoljnu politiku teško je izvodljivo bez institucionalno definisanih prioriteta, bez sloge u zajedničkom cilju i bez potrebnih instrumenata koji će biti korišćeni u spoljnopolitičkom pozicioniranju. Voditi se ad hoc rešenjima retko kada je državama Balkana donelo bilo šta dobro u međunarodnom poretku. Državama Balkana potrebno je da prestanu da budu objekat i da postanu subjekat međunarodnih odnosa.
Kako doći do održive stabilnosti Balkana? Na ovo pitanje se može odgovoriti na dva načina – racionalno i emotivno. Racionalan odgovor, ironično i nerealniji slučaj, obuhvata većinu već napisanih činjenica kroz jačanje institucija i vladavine prava, suočavanje sa prošlošću i izgradnja međuetničkog poverenja, kao i ekonomske integracije u nadnacionalne institucije i trgovinska saradnja uz ekonomski razvoj. Pored toga, potrebna je politika tolerancije, smanjenje socijalne nejednakosti i demokratska politička kultura. Jake institucije i ekonomska sigurnost garantuju stabilnost. Sa druge strane, imamo emotivni aspekat odgovora na ovo pitanje. Njegovo razumevanje ne spada u domen dnevne politike, geopolitike, političkog uređenja, ekonomije, istorije ili prava. Ključ leži u etnopsihičkom kodu balkanskih naroda. Ukorenjena činjenica da nad nama mora neko da vlada – bilo domaći ,,vladar“, bilo strana sila. Psihički poriv naroda sa ovih prostora da zavise i da se prepuštaju odlukama drugih napravila je situaciju na Balkanu ovakvu kakva je danas. Zaslepljeni ličnim interesima i prenaglašenim nacionalnim i verskim ubeđenjima narodi Balkana su kroz istoriju bili vođeni i korišćeni od strane drugih. Podizanje emocionalne kulture uz smanjenje političkog temperamenta neophodno je za početak procesa stvaranja stabilnosti. Stvorena održiva stabilnost na Balkanu zvuči kao bajka ili mit, ali razlog tome je što njena realizacija može dovesti do velikih globalnih promena i do potencijalnog Pax Balcanica.
Literatura
- Glišin, V. 2018. PROCESI BALKANIZACIJE I AGRESIJA NA SR JUGOSLAVIJU – GEOPOLITIČKI ASPEKTI, Fakultet za evropske pravno političke studije, UDK 94(497):355.4(497.11), – Pregledni rad
- Grčić, M. 2003. GEOPOLITIČKE DETERMINANTE MEĐUETNIČKIH ODNOSA NA BALKANU, ZBORNIK RADOVA GEOGRAFSKOG FAKULTETA, GODINA 2002. (2003.), UDC 911.3:32 (497) Pregledni, teorijsko metodološki rad
- Proroković, D. 2017. Geopolitičke determinante spoljnopolitičkog pozicioniranja Srbije na početku 21. veka, MP 4, 2017 (str. 401–422), Institut za međunarodnu politiku i privredu, https://doi.org/10.2298/MEDJP1704401P
- Stepanov, R. Lazar, Ž. 2002. Savremene koncepcije regionalizma i problem statusa Vojvodine, Sociološki pregled 36, 1–2: 129–145.
- Stepić, M. Budimir, Ž. 2019. TEMELjI SRPSKE GEOPOLITIČKE ŠKOLE, POLITEA, 2019, god. 9 br 17
- Trošić Jelisavac, S. Arnaudov, M. 2024. Uloga regionalne saradnje u savremenim međunarodnim odnosima, Monografija je nastala u okviru naučnoistraživačkog projekta „Srbija i izazovi u međunarodnim odnosima 2024. godine”, koji finansira Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, a realizuje Institut za međunarodnu politiku i privredu tokom 2024. godine
- Šabić, D. 2024. REGION KAO DRUŠTVENI I IDENTITETSKI KONSTRUKT, Kongres geografa Srbije sa međunarodnim učešćem, UDK: 908 DOI: 10.5937/KonGef24004S Pregledni naučni rad
